Данас, 21.02.2012. године се обележава Међународни дан матерњег језика. Овај дан нарочито обележава Организација УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО), у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.

Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

 Овај дан Срби на Косову и Метохији немају разлога да обележавају јер се њихово право на метерњи језик грубо крши већ дуги низ година. Довољно је погледати таблу на административном прелазу Мердаре, где су самозвани органи такозване ''Републике Косово'' поставили таблу на којој латиничним писмом пише ''REPUBLIKA KOSOVA'' (а не Косово), да би потом пожелели добродошлицу речима ''DOBRO DOSLI'' (уместо Ш написано је С). Ако се таква пажња посвећује српском језику на улазу на Косово и Метохију, шта тек треба очекивати у унутрашњости.

 Колико година треба да се оформи радио-телевизјски канал на српском језику, који је предвиђен и Ахтисаријевим планом, који власти из Приштине константно опструирају и онемогућавају Србе да на матерњем језику могу бити информисани. Очигледно је да њима смета сваки спомен српског језика и могућност обавештавања Срба на свом језику. Не треба заборавити да не постоји ни једна дневна новина на српском језику која се издаје на Косову и Метохији.

Довољно је споменути и Закон о историјском центру града Призрена који Скупштина Косова прво одбија, а потом га покушава злонамерним амандманима изменити до непрепознатљивости. Тако ће настати закон који ће заштиту историјског центра Призрена (који пре свега треба да штити српско наслеђе у том граду), имати само у називу, док ће се на лицу места радити све да се сваки спомен на све српско избрише.

Шта тек рећи о наставним плановима за српске ђаке са измењеном историјом и географијом, чиме се на њиховом матерњем језику покушава деловати на преостале косметске Србе,  грубим фалсификатима и обманама.

O значају матерњег  језика за Србе са Косова и Метохије, најбоље говори ''Завештање о језику'' нашег Великог жупана Стефана Немање (потоњег Светог Симеона Мироточивог), чији фрагмент преносимо у наставку:

 Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.…
Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Колегијум лекара Дома здравља у Грачаници,

21.02.2012.

Сенф - неочекивани еликсир здравља и дуговечности

Заборавите на кечап, мајонез и остале масне и зашећерене намазе.

У свега три калорије по кашичици сенфа "купујете" природни еликсир против упала, болова и рака.

Можете ли замислити прави хот дог без сенфа? Иако масни хот дог заиста има мало тога заједничког са здравом и уравнотеженом исхраном, сенф је једна од тих ствари. Иако су кечап и мајонез популарнији намази, како у свету, тако и код нас, сенф се последњих година све јаче почиње наметати као здрава и укусна алтернатива овим класичним, нездравим намазима. Због чега је то тако и на који све начин сенф позитивно утиче на наше здравље? Читајте даље и сазнајте сами.
Шта је сенф?
Киселкаста жута паста коју већина људи зове сенфом, производи се из семенки биљке слачице. Како би се створио овај зачин прво је потребно самлети семенке слачице, те се онда тај прах помеша са водом, сирћетом и другим течностима. Понекад се у ову мешавину могу додати и други укуси и зачини. Управо од зачина и врсти семенки зависи јачина и укус коначног производа.
Сад кад смо укратко објаснили шта је сенф, рецимо нешто о учинцима сенфа на здравље,

.
Нискокалоричност

Сенф има јако мало калорија, што може изненадити многе који о њему не знају пуно. Наиме, једна чајна кашичица сенфа има свега три калорије и уопште нема масти. За разлику од кечапа и мајонезе, у сенф се накнадно не додаје шећер, због чега та два умака имају изузетно пуно калорија. Желите ли изгубити килограме, а не можете се одрећи умака и намаза, сенф можете јести у готово неограниченим количинама и не "згрешити". Чак и она најдосаднија дијетална храна може бити занимљивија и укуснија уз мало сенфа.

Антиупална својства

У већини сенфа који се конзумирају на овим просторима додаје се куркума (индијски шафран) као појачивач боје и укуса. Куркума је извор куркумина, састојка за којег је неколико истраживања потврдило како има снажна противупална својства. Исто тако, куркумин се већ неко време проучава и због своје улоге у смањивању ризика од рака, посебно дојки, дебелог црева и простате.

Помоћ код реуме и артритиса

Будући да куркумин има и снажан антиоксидативни учинак, помаже у смањивању бола у зглобовима те упалама везаним уз реуматоидни артритис. Неке су студије показале и како би могао помагати у превенцији Алцхајмерове болести. Очекујте у наредним годинама још пуно нових научних открића кад је овај састојак у питању.

Превенција рака

Семенке слачице спада у групу биљних врста рода Brassica, у којој се међу осталим налазе и друго високо цењено поврће, попут броколија и купуса. Ово је поврће познато по високом уделу глукосинолата, састојака за које се верује како имају снажна анти канцерогена својства.
За коју се год врсту сенфа одлучите, не можете погрешити. У данашње време постоји заиста много варијација, и готово је немогуће да нећете пронаћи барем једну која ће вам се највише свидети. Баците кечап и мајонез те почните користити овај феноменални и здрави намаз.

Данас је СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, државни празник Републике Србије. Ове 2012. године се празнује 15. и 16. фебруара. Дом здравља у Грачаници ради и овог празника и то: Амбуланта у Грачаници од 7-20 часова, Служба хитне медицинске помоћи у Лапљем Селу ради без прекида (00-24) за прегледе у амбуланти и за интервенције на терену, док  Централна апотека у Грачаници такође ради нон стоп.

КОЛЕКТИВ ДОМА ЗДРАВЉА У ГРАЧАНИЦИ СВИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ ЧЕСТИТА ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ, ПОСЕБНО ОНИМА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ.

Више о Сретењу прочитајте у наставку.

1. Сретење Господње се код Хришћана слави на 40 дан од Божића,  четрдесети дан по рођењу Господа нашега Исуса Христа, донесе Пресвета Богородица свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно тадашњем закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсија. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Крститеља. Он стави Пресвету Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две  личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац Симеон узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34).  Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Египат, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време византијског  цара Јустинијана (који је пореклом из Улпијане - данашњег Липљана). Српске православна Црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.

2. На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак. Први српски устанак је био устанак у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара  до 7. октобра 1804. године. Отпочео је као локална побуна против дахија,  а прерастао је у прву фазу српске револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку, који је на крају довео до стварања модерне Србије. Први српски устанак је подигнут против зулума јаничара, а већ 1805. прерастао у националну револуцију за ослобођење од вишевековне турске владавине и поновно успостављање државе Србије. Основе државности у устаничкој Србији су постављене радом Народне скупштине, Правитељствујушћег совјета и доношењем законика. Први српски устанак је утро пут Другом српском устанку 1815, који ће на крају довести до обезбеђивања аутономије Србије.

3. На Сретење 1835. године донет Сретењски устав, први демократски устав Србије.  Незадовољство апсолутизмом Књаза Милоша Обреновића је довело до дизања многобројних буна. Њихов циљ је био ограничити Милошеву власт. Милетина буна (јануара 1835.) је била непосредан повод за доношење устава. Устав је донет у Крагујевцу на скупштини на Сретење 2/15. фебруара 1835, те се назива „Сретењски устав“. Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи. Творац Сретењског устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна и књажев секретар. Имајући у виду да је устав највиши правни акт једне земље, а да је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства, Порта се противила њеном доношењу. Аустрија је такође била против устава, јер га ни сама није имала.

4. Сретење Господње је и Дан Војске Србије. Душевно расположење српског становништва Београдског пашалука, у једном тренутку почетком 1804. године превагнуло је на ону страну где се једини излаз још видео у подизању оружја којим би се обезбедили правда и право. Та коначна одлука пала је у Орашцу на Сретење. Био је то тада неизвесан подухват у најсложенијим политичким условима ондашње Европе. Током устанка Српска војска је била народна. Војводе и старешине позивале су сељаке само кад је предстојала борба. Оружје и опрему набављали су сами, или пред битку дотурало однекуд. Уз ту борачку масу по позиву, током прве српске – устаничке државности, постојали су стални одреди увежбаних и наоружаних момака који су за своју службу били плаћени. Звали су их бећарима или момцима, а чинили су неку врсту пратње Вожду и осталим кнезовима. Чинили су посаде утврђења и чували границе. Организација је остала једнака током оба устанка.
У првом периоду српске аутономије, коју је, после успешног рата са Турском (1827–1829), издејствовала Русија и постала Једренским миром високи покровитељ српске аутономије, та сила је дала печат првобитном развоју српске стајаће војске. Малу војску, почевши од униформе, организовала је Русија по властитом узору. Активни официри су били из Русије, уведени су руски закони и егзерцир. У периоду од 1830. до 1836. године формирани су постепено батаљон пешадије, коњички ескадрон и топовска батерија. Тада је у Русију послата и прва група од 12 младића на школовање за официре. Први српски закон о устројству гарнизоног војинства донесен је 1838. године. Војска се у тој првој фази свог развоја налазила под надлежношћу Министарства унутарњих дела. Стајаћа војска Србије имала је крајем 1847. године једва 2.438 официра, стручних припадника и војника. Пешадија је била увећана за још један батаљон од четири чете.

Будући генерал Миливоје Блазнавац, са својим ратним искуством из 1848. и потоњим школовањем у Бечу и Француској, пренео је Гарашанину идеје о потреби модернизације у наслону на француску школу и одлучујуће утицао да се у Србији отвори Артиљеријска школа (Војна академија). С друге стране, интереси Француза за Србију због Кримског рата доводе до блиске сарадње у подизању Тополивнице и образовања кадра. Тада створене везе довешће до тога да први министар војни у Србији буде управо Француз Иполит Монден (1861–1865), који је као капетан био задужен да 1856. направи темељну студију о Србији.

Према садашњој организацији, видови Војске Србије су: Копнена војска и ваздухопловство и противваздухопловна одбрана, док родове чине: пешадија, оклопне јединице, артиљерија, инжињерија, артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства, авијација, речне јединице и јединице за електронска дејства.

НАУЧНИЦИ НАПРАВИЛИ СПРАВУ КОЈА РЕШАВА ПРОБЛЕМ КАРИЈЕСА

Ради се о такозваној плазма четкици, која у мање од 30 секунди уништава бактеријске наслаге на зиду зуба и мења површину зуба тако да пломбе боље належу, тешко отпадају са зуба, преноси Гизмодо.

Осим што су научници са Универзитета Мисури елиминисали бол својим новим изумом, истакли су и како је њихова плазма четкица и економски исплатива, јер ће уштедети на процесу стављања пломби пацијентима.
Пломбе које се стављају после употребе плазма четкице, 60 одсто дуже трају и боље приањају на зуб.

То не иде само на корист пацијенту, већ исто тако и зубарима, као и осигуравајућим друштвима.
Идуће године та би направа требала кренути у тестирање на људима, а очекује се да је одобри и амерички ФДА.

Уколико све пође по том плану, 2013. године и пацијенти ће осетити велико олакшање.